У петак друге седмице Часног поста, храм Светог Јована Крститеља у Белвуду био је место великог молитвеног сабрања свештенства и верног народа северночикашког намесништва. Централни догађај вечери била је Литургија Пређеосвећених дарова, којој је молитвено присуствовао Његово Високопреосвештенство Архиепископ новограчаничко-чикашки и Митрополит средњезападноамерички господин Лонгин.
Духовна припрема и Света тајна исповести
Пре почетка богослужења, у духу великопосног праштања и очишћења, обављена је редовна исповест свештенства северночикашког намесништва. Свештенике је исповедао високопречасни архимандрит Леонтије (Алавања), пружајући духовне поуке браћи саслужитељима пред наставак подвига Великог поста.
Литургијско славље и беседа о вечној Светлости
Свету Литургију служио је високопречасни протојереј Добривоје Милуновић, који се сабранима обратио надахнутом беседом о Богу који је светлост и човеку који ту светлост тражи. Тема његовог слова била је дубоко повезана са другом недељом поста посвећеном Светом Григорију Палами, великом исихасти и теологу светлости из 14. века.
„Господ Исус Христос је за себе рекао: ‘Ја сам свјетлост свијету; ко иде за мном неће ходити у тами, него ће имати свјетлост живота’ (Јн. 8, 12). Свети Григорије Палама је читав живот вапио: ‘Господе, просветли таму моју’“, истакао је отац Добривоје, подсећајући на речи из Литургије: „Светлост Христова просвећује све“.
Беседник је нагласио да је човек биће створено за вечност, повезујући теолошку мисао са великанима попут Достојевског, који је писао да светлост праведника остаје и након смрти; Његоша, који пева о човеку који жуди за „првом славом“ Господњом; и Тесле, који је говорио о претварању људи у светлост која наставља да постоји.
Поздравна реч домаћина и гостопримство
На крају богослужења, присутнима се обратио домаћин и парох белвудског храма, протојереј Драган Гороњић. Он је бираним речима и са искреном радошћу поздравио Високопреосвећеног Митрополита Лонгина, браћу свештенике, своје парохијане и сав присутни верни народ. Отац Драган је посебну благодарност упутио архимандриту Леонтију на труду око исповести свештенства, али и свим гостима који су својим присуством увеличали ово великопосно сабрање.
Топла атмосфера и хришћанска пажња домаћина осећала се у сваком тренутку вечери. Отац Драган се потрудио да, као прави духовни пастир и домаћин, свакоме укаже дужно поштовање и братску љубав, чинећи да се сви присутни осећају истински добродошлим у ову парохијску заједницу. Његово старање о сваком детаљу, како у храму тако и касније у црквеној сали, било је очигледно и допринело је посебном достојанству овог сабрања.
Заједничарење је настављено уз трпезу љубави у црквеној сали, коју су са великим усрђем и љубављу припремиле вредне чланице Кола српских сестара. Њихов труд и гостопримство, огледани у богатој посној вечери, омогућили су да се ово духовно вече у Белвуду заокружи у најлепшем свету слоге и истинске хришћанске радости.
