У Господу се упокојио наш драги сабрат и служитељ Цркве Божије, јеромонах Филотеј, дугогодишњи свештенослужитељ наше Епархије.
Његово блажено упокојење обележено је у манастиру Нова Грачаница, где су Свету Архијерејску Литургију и монашко опело служили Његово Високопреосвештенство Архиепископ новограчаничко–чикашки и Митрополит средњезападноамерички Господин Лонгин и Његово Преосвештенство Епископ костајнички Господин Серафим, уз присуство Његовог Преосвештенства Епископа славонског у мировини Господина Саве, као и бројног свештенства, монаштва и верног народа.
Отац Филотеј био је узор јеванђелског живота, истичући се кротошћу, смирењем и једноставношћу срца, чиме је верно подражавао Христа Спаситеља. Своје служење започео је у родној Шумадији (манастир Јошаница), да би га наставио са истом посвећеношћу и на северноамеричком континенту. Био је одан и смирен служитељ, увек спреман да помогне, неропћући под животним тегобама, носећи свој монашки крст трпељиво и с љубављу.
Беседа Митрополита Лонгина
Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит Лонгин обратио се сабранима потресним речима над одром новопрестављеног оца Филотеја:
„Ваша Преосвештенства, часни оци, браћо и сестре,
Данас смо се сабрали у овом нашем манастирском храму да се Богу помолимо за блажени покој новопрестављеног слуге Његовог и брата нашег, јеромонаха Филотеја.
Видимо да је данас сабран велики број наших свештеника и верника, који заједно учествујете у молитви, у овом светом чину, молећи Бога да буде милостив његовој души.
А отац Филотеј је, као мало који свештенослужитељ у нашој Епархији, имао искрену љубав и поштовање и од свештеника, и од монаха, и од верног народа. Зато је растанак са њим за све нас болан, али ми дубоко верујемо и молимо се Богу да га прими тамо где нема ни бола, ни плача, ни уздисаја.
Ако је ико међу нама имао јеванђелску једноставност, смирење и кротост, то је имао отац Филотеј. И као што је наш Спаситељ Христос рекао:
„Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити. Узмите јарам мој на себе и научите се од мене; јер сам ја кротак и смирен у срцу, и наћи ћете покој душама својим. Јер је јарам мој благ и бреме моје лако.“ (Мт. 11, 28–30)
Тако је и отац Филотеј, попут Христа, деценијама носио свој животни, монашки, па и свештеномонашки крст. Све животне недаће подносио је стрпљиво, никада не ропћући, већ се увек у молитви обраћао Богу, са смирењем подносећи све тегобе.
Он је верно послужио својој Светој Цркви православној, почевши од своје родне Шумадије и манастира Јошанице, па све до наше Епархије и нашег народа на северноамеричком континенту. Верно је служио и Владици Фирмилијану, који је био болестан и везан за постељу или покретну столицу, као и другим архијерејима. Био је одан помоћник и Митрополиту Иринеју и свима другима, увек спреман да се одазове и помогне. Зато је Господ био милостив према њему и није га дуго задржао у болести, већ га је примио у Своје наручје.
Сви смо се молили Богу и желели да се он опорави, јер су нам потребни овде људи и служитељи попут њега. Али Господ је знао шта је боље и лакше за њега, за његову душу, шта је спасоносније.
Најсавршенија хришћанска молитва јесте када кажемо: „Боже, Ти знаш шта бисмо ми желели, шта волимо и шта бисмо хтели, али нека буде воља Твоја.“ Када се тако молимо, Господ уреди све баш онако како је најбоље за спасење, за вечност и за Царство небеско.
И зато данас, иако нам је веома жао, иако осећамо празнину и знамо да ће нам недостајати отац Филотеј, ипак смо уверени да га је Господ примио у своје наручје.“
Свештенство и верни народ заједно су узносили молитве за покој душе новопрестављеног јеромонаха, са вером да је Господ примио свог верног служитеља у наручје Своје.
Нека Господ подари вечни покој слузи своме, јеромонаху Филотеју, и настани душу његову у насељима праведних.
Вечан му спомен!
