На празник Сретења Господњег 15. Фебруара 2021. Његово Преосвештенство Г. Г. Лонгин началствовао је Светом Литургијом у руском храму Свете Тројице у Београду. На позив протојереја Виталија Тарасјева, старешине храма, а заједно са Епископом Моравичким Антонијем (Пантелић), представником Српске Цркве при Патријарху Московском, протођаконима Владом Руменић и Александром Секулићем обележили су овај велики Празник уз учешће лепог броја верних, као и дивно певање хора. Преосвећени је беседио на тему Празника, изразио је радост што се готово цела црква причестила, захвалио старешини храма на гостопримству и сетио се служења у овом храму, док је још био јеромонах и студент Московске Духовне Академије.
Руску Црквену општину основао је у Београду 1920. године протопрезвитер Петар Беловидов. Храм је тек саграђен, а потом и освећен од стране Митрополита Антонија Храповицког, духовног предводника руских избеглица, јануара 1925. Ово је био централни храм за све прогнанике и руске парохије по тадашњој држави. У њему је хиротонисан и Свети Владика Јован Шангајски (Максимовић), чије мошти почивају у Сан Франциску (Калифорнија).
У овој цркви често су чинодејствовали сви српски патријарси: Димитрије, Варнава, Гаврило, Викентије, Герман, Павле и блаженопочивши Г. Иринеј.
1957. године, тада већ у Подворју Московског Патријарха, Свету архијерејску Литургију служио је Патријарх московски и целе Русије Алексије I. То је био први пут у историји да један руски патријарх служи у Србији! Касније су овде служили и остали патријарси, као и више митрополита и епископа из Руске цркве.
Храм Свете Тројице на Ташмајдану, одмах иза цркве Светог Марка, има пуно светих реликвија, икона, моштију и кивота. Епископ Курски и Обојански Теофан донео је из Русије чудотворну икону “Знаменија Божије Мајке”, познату као “Курска Коренаја”. Ова велика светиња руске дијаспоре из окупираног Београда преко Западне Европе пребачена је у САД, где се и данас налази. Под сводовима цркве Свете Тројице, под заставама армије којом је командовао, сахрањени су посмртни остаци последњег Врховног комаданта Беле армије Петра Николајевича Врангела.
Поред првог свештеника проте Петра старешине храма биле су: прота Јован Сокаљ (који се вратио у Совјетску Русију, био ректор богословије у Одеси и епископ смољенски Инокентије), па протојереји из “династије” Тарасјева: Виталије, Василије и Виталије II. Иначе, овај грађевински не тако велики храм одише молитвеном атмосфером, обновљен је после најновијег бомбардовања. Чека се још да буде фрескописан. У овој меморијалној Светињи готово један век узносе се молитве за јединство и слогу руског и српског народа, за очување светог Православља и за мир у целом свету!
Молитвама Светих из Рода нашег, Господе Исусе, спаси и помилуј!
Приредио: чтец Стефан М. Радовић
