У среду 12. Маја, на празник Светог Василија Острошког Чудотворца, светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ Лонгин, уз саслужење старешине храма, протојереја – ставрофора Ђуре Крошњар, протојереја – ставрофора Срђана Веселиновић, пароха Цркве Св. Георгија у источном Чикагу, као и ђакона Јована Аничић.
За певницом су појали студенти богословског факултета Саша Лукић, Мирослав Сретеновић и Димитрије Станојевић. Поред њих, на прозбе је одговарао црквени хор и увеличао лепоту службе Богу. Окупио се добар број парохијана да прослави Крсну славу, Заштитника ове наше дивне парохије. Благодарећи Богу, напољу је било врло лепо време што је додатно погодовало лепоти празника.
Прота Ђуро је надалеко познат и виђен свештеник и захвални смо Господу за његов труд и жртву коју током целог живота чини, како за ову парохију тако и за нашу епархију, српску децу, богословце и све вернике који му се обрате и који долазе у ову богомољу. Био је старешина неколико српских храмова у Чикагу и врши дужност архијерејског намесника милвошког, у којем се под његовом административном контролом налази дванаест парохија од Чикага све до Минесоте на северу. Црква Св. Василија јесте једна од најмлађих парохија у чикашком басену, али својим трудом и залагањем о. Ђуро заједно са протиницом Аном и председником Михаилом Косановић, уздигли су ову заједницу на виши ниво. О томе нам сведоче извештаји, утисци парохијана, разне манифестације које се одржавају у овој црквено – школској општини и љубав према ближњем кога никога не оставља равнодушним. Такође је у плану реновирање цркве и порте, да би са новим пројектом досегли врхунац и пружање још комплетније слике ове парохије.
Кратко житије Св. Василија из Охридског Пролога:
Родом из Попова Села у Херцеговини, од родитеља простих но благочестивих. Од малена беше испуњен љубављу према Цркви Божјој, а када поодрасте оде у требињски манастир Успенија Пресвете Богородице и прими монашки чин. Као монах убрзо се прочу због свог озбиљног и ретког подвижничког живота. Јер налагаше на себе подвиг за подвигом, све тежи од тежега.
Потом би изабран и посвећен за епископа Захумског и Скендеријског, мимо своје воље. Као архијереј најпре становаше у манастиру Тврдошу, и одатле као пастир добри утврђиваше стадо своје у вери православној чувајући га од свирепства турског и лукавства латинског. А када би и сувише притешњен непријатељима, и када Тврдош би разорен од Турака, пресели се Василије у Острог, где се тврдо подвизаваше ограђујући стадо своје безпрестаним и топлим молитвама својим. Престави се мирно Господу, у XVI веку, оставивши своје целе и целебне мошти, неиструлеле и чудотворне до дана данашњега. Чудеса на гробу св. Василија су безбројна. К његовим моштима притичу и хришћани и муслимани, и налазе исцелења у најтежим болестима и мукама својим. Велики народни сабор у Острогу бива сваке године о Тројицама.
Тропар Св. Василија: От јуности твојеја всего себе Господеви отдал јеси, пребиваја в молитвах, трудјех и постјех отче богоносне: образ бил јеси добродјетељи својему стаду, сего ради видја Бог твоје благоје произвољеније, постављајет тја својеј церкви пастирја и доблаго архијереја, и по престављениј твојем собљуде свјатоје тјело твоје нерушимо, свјатитељу Василије: тјемже јако имјеја дерзновеније молисја христу Богу спастисја душам нашим.
Молитва: Свети оче Василије, помоћниче силни и заштитниче милосрдни, чуј и сада молитве наше, сузе и уздахе. Као добри пастир који тражи залутале овце и за њих страда, окупи нас око кивота Твојега и научи чудотворним поукама Твојим да бисмо Ти благодарили и славили Оца небеског. Наше се душе грче у пороцима, али и плачу у покајању као заблудјели син који је тражио оца да му опрости и као посрнула жена која је признавала гријехе. Сагрешисмо много, сагрешисмо у знању и незнању, гордим мислима и себичним срцем, ријечима, дјелима и пропуштањем те не учинисмо многа доброчинства. Зато погледај на нас рањене и изобличене у неваљалству. Погледај и ублажи болове и патње душе и тијела и даруј нам изгубљени мир, братску љубав и радост небеску. Молимо Те, позови све свете из рода нашега, све свете мученике, праведнике и преподобне и заједно с њима умоли Господа слављенога у Пресветој Тројици да нам подари опроштај гријехова и спаси нас од адске пропасти. Тако покајани и поучени да бисмо могли Тебе величати и с Тобом славити беспочетног Оца са јединородним Сином и животворним Духом, сада и свагда и у вјекове вјекова, Амин.
Текст и фото, чтец Стефан М. Радовић
