Његово Преосвештенство Г. Г. Лонгин служио је Свету Литургију у манастиру Нова Грачаница ове припремне недеље пред Васкршњи пост. Саслуживали су: архимандрит Тома (Казић), свештеник Петар Саиловић, протођакон Милован Гогић и јерођакон Макарије. Умировљени Епископ славонски Г. Сава се причестио, као и протосинђел Филотеј (Петровић) и прото Марко Пантић. Архијерејски хор под диригентском палицом Марије Миличић, као и увек молитвено је одговарао на све прозбе из црквених јектенија. Доста верних и деце приступило је Светој Чаши, а међу њима и наш прослављени кошаркаш Никола Јестратијевић са породицом.
Владика Лонгин је беседио о пролазности овога света и о Страшном суду који све нас чека. Црква верује и проповеда, базирајући се на Божанско Откровење, о крају света! У спису Дидахи, учење дванаесторице Апостола један возглас гласи: ”Да дође Царство Твоје и прође овај свет”. У Откривењу Светог Јована Богослова се каже да ће небо и земља проћи кроз огањ (Јн. 21,1). Модерна наука третира ову тему и опомиње о несразмерном трошењу овога света. За нас вернике није толико важно када ће се то десити већ да ће затим, кад свету дође крај, уследити страшни суд на коме морамо одговорити за свој живот и поступке. Критеријум по коме ћемо се мерити биће љубав према ближњем. На путу ка Богу управо стоји човек и како се према њему односимо тако ће и Господ према нама. Господ жели да се ми, љубећи Бога, односимо према другом као нашем најзначајнијем дару, од кога зависи наше спасење. Дао нам је заповест да се више од свега бојимо греха, који нас одваја од Бога и ближњих. Зато за истинске хришћане Суд није страшан, они га доживљавају као сусрет са Спаситељем и убеђени су у Његово очинско милосрђе. Зато на сахранама читамо: Души их во благих водворјатсја.
У Акатисту Сладчајшем Христу се каже: ”Исусе надо у смрту мојој, Исусе животе после смрти моје, Исусе утехо моја на суду Твоме.” Са друге стране они који се никад не запитају, шта је дубљи смисао и прави циљ овоземаљског живота; који се препуштају трци за успехом у бизнису, гомилању материјалних ствари и ”уживању” у сујети и гламуру овога света, сигурно ће бити разочарани и несрећни због непристрасних одлука тог суда. Заиста, за њих ће то бити страшни суд. Но, Пост зато и долази да протумачимо свој живот и покушамо да га променимо на боље. То је најбољи начин да се припремимо за сусрет са милостивим и праведним Судијом. Сусрет – кога се нећемо бојати, већ за њим чезнути!
Множества содеянных мною лютых, помышляя окаянный, трепещу страшнаго дне суднаго: но надеяся на милость благоутробия твоего, яко Давид вопию ти: помилуй мя Боже, по велицей твей милости.
Текст и фото: чтец Стефан М. Радовић
