У суботу 19. децембра у после подневним часовима након обележавања крсне славе и по окончању трпезе љубави, Владика Лонгин са својом пратњом се упутио за Индианаполис (Индијана), ради обележавања славе наше парохије Светог Николаја.
У недељу 28. по Духовима Његово Преосвештенство Г. Лонгин богослужио је у храму Светог Николаја мирликијског чудотворца. Њему су саслуживали крстоносне проте Јован Тодоровић и Драган Петровић, као и протођакон Милован Гогић. На почетку Литургије Владика Лонгин је рукопроизвео два честита парохијанина господина: Фотије Καφανδαρης, (пореклом грк) и млади бизнисмен Иван (Ристић) у чин чтеца. Они редовно похађају сва богослужења и активно учествују у светотајинском животу Цркве. Господин Ристић је, после господина Недељка Ђукановића изабран за новог председника црквеног одбора. Свету архијерејску Литургију додатно је улепшало певање господина Dilan Jensen и госпође Дијане Καφανδαρης. Окупио се велики број верника на Литургији, и пуно мале деце приступило је Светој Чаши.
Пред крај Литургије пререзан је славски колач. Владика Лонгин поздравио је све присутне. У својој надахнутој беседи говорио је о значају празника и указао нам на јављање старца Јефрема свом духовном чаду. У том јављању старец Јефрем наговештава да је Христос врло љут на нас и да морамо све учинити како бисмо се више молили и угодили Богу својим животом и примером. Надлежни свештеник Драган Петровић нас је поучио да сви ми имамо три оца у животу. Први је Христос, други бива наш биолошки отац, а трећи духовни отац и покровитељ – наш Епископ. Отац Драган је посебно заблагодарио Владици Лонгину што је дошао у ово незгодно време пандемије и својим присуством подарио снагу и утеху за континуитет овако доброг примера једне живе и добро организоване парохије.
На славском ручку припремљеном од стране КСС на челу са председницом Stacey Brummett, придружио нам се честити деда Ђуро (Черкамиш) који је ове године напунио 100. љета. Угледни старина одликован је орденом Светог Мардарија, који поред крста поносно носи на старачким грудима. Није могао остати на ручку; али разговарајући са њим рекао нам је: ”Не бих кренуо назад кући из Цркве, а да се притом нисам јавио Владици Лонгину”. Нека би га Бог поживео на многе и добре године! Парохијској свечаности се такође придружила Викторија Spartz. Она је ове године са републиканске листе изабрана да буде члан конгреса из Индијане, а редовно похађа богослужења и проналази душевни мир у овој заједници.
Молитвама Светог Оца Николаја желимо да Свеблаги Господ подари снаге нашем свештенику Драгану да продужи овако добро да води своју паству. Кад се корача уском стазом, често пута није лако, али засигурно води ка спасењу. Увек нам је част и задовољство да будемо гости у честитом дому Петровић. Парохија свештеника Драгана је врло жива и може свима служити као пример истинске пожртвованости и љубави; она попут пчела окупља све верне у кошницу где се сви могу огрејати и осладити најчистијим медом – а то је управо молитва. Ово је доживај и искуство свих који су макар једном учествовали на богослужењу у светониколајевском храму у граду Индианаполису.
