Categories
News

In memoriam: V. Rev. Milan Stojanovich 1938-2023

Опело и сахрана протојереја-ставрофора Милана Стојановића
24. септембар, 2023. године

Прота Милан Стојановић, умировљени свештеник у Епархији новограчаничко-средњезападноамеричкој упокоји се у Господу у суботу, 16. септембра 2023 у месту Порт Рићи, Флорида, где је живео последњих 15 година.

Прота Милан родио се  25. априла 1938. године у месту Колари, код Смедерева, од оца Светозара и мајке Љубице (Вучковић) Стојановић. Основно образовање стекао је у родном месту, где је завршио осмогодишњу школу (малу матуру) 1954. године. Уписао се у Богословију Светог Саве у манастиру Раковица, Београд 1954. године и дипломирао 1959. године. Одмах потом одлази на отслужење војног рока. По отслужењу истог  оженио се са дивном девојком Мријом Тирнанић, из угледне хришћанске породице, из Крњева 1961. године.

            22. маја 1961. године у манастиру Покајница рукоположен је у чин ђакона од надлежног епископа Г. Хризостома, да би затим на Духове 1961. био рукоположен у чин свештеника од тројице епископа, Хризостома, Василија и Емилијана. Постављен је за пароха у Коларима, где је био на служби од 1961. – 1969. године.

            Маја месеца 1969. године састао се у Београду са својим школским класним колегом и пријатељем о. Недељком Лунићем, који је био свештеник у Америци, Епархија средњезападноамеричка. У заједничком разговоро прота Милан је изразио жељу да дође (могуће емигрира) у Америку. Договорено је, да би најбоље било прво за Епархију западноамеричку код нашег школског колеге, онда епископа (сада блаженоупокојеног) Лаврентија, а после постараћемо се за Америку преко било епископа (сада блаженоупокојеног) Саве или епископа (сада блаженоупокојеног) Фирмилијана. Епископ +Фирмилијан изашао је у сусрет, послао афидевит, тако да је о. Милан ускоро, 1972. године дошао у Америку, у град Чикаго, заједно са својом породицом, попадијом Маријом и двоје деце, сином Александром и ћерком Горданом. На аеродрому чекали су га Преосвећени епископ Фирмилијан, о. Урош Осокољић и о. Недељко Лунић. С обзиром да је авион каснио три сата, нешто после пола ноћи, Владика је саветовао о. Уроша и о. Недељка да иду јер имају породичне обавезе, а он ће сам да сачека о. Милана и његову породицу. Тако је и било. Владика их је привремено сместио у Чикагу.

            За нешто више од две године, од 1969-1972, у Епархије западноевропској опслуживао је парохије у Бечу и Салзбургу. Оставио је леп утисак, пожртвованог свештеника. Но, као што поменисмо његова жеља је била да се досели у Америку, што је и остварено, највише захваљујући владики Фирмилијану.

            Владика Фирмилијан га је поставио за свог личног секретара. Канцеларија и владичина резиденција су биле у Чикагу. Прота Милан се после две године преселио у Вокиген где га је владика Фирмилијан поставио за пароха цркве Св. Николе у Вокигену. У Вокигену је био парох од 1972. до 1981. У исто време прота Милан и протиница Марија били су запошљени у фабрици Абот у Вокигену.  Док је био парох у Вокигену Владика га је унапредио у чин протојереја. После Вокигена служиће неколико година у Расину, Вискансин, да би одласком у пословну пензију престао са службом у Расину. Ослуживао је кратко време парохије старо Васкрсење Христово на Пламер Скверу, Св. Симеона Мироточивог у Јужном Чикагу и Светог Ђорђа у Индиана Харбору-Ист Чикагу. Служио је и у Саут Бенду , Индијана.

            Године 2008. купио је куђу у месту Порт Рићи, Флорида, недалеко од Клирвотер и Сент Питерсбурга. Ту је често служио и опслуживао у парохијама Св. Саве у Сент Питерсбургу и Св. Ђорђа у Клирвотеру. С обзиром да су задржали кућу у Вокигену, деца и унучад су живели у Чикашкој околини, протиница Мара је повремено одлазила за Флориду, али је задржала боравак и у Вокигену. Последњих година када је здравље о. Милана попустило протиница се стално преселила у Флориду.

            Прота Милан је увек био ведрог духа и доброг расположења. Гостољубиви дом проте Милана и протинице Марије био је добро познат и у Америци и у старој отаџбини. Долазили су наши великодостојници по службеним пословима и у посету. Дом проте Милана многе је угостио, па и самог светог патријарха Павла. Његова свештеничка служба није била сажета у смислу дуготрајне на истој парохији, с обзиром на постојеће околности тог времена. Но, прота Миалн је увек жудио да служи јер му је то било уткано и у срце и у душу. Као добар домаћин и родитељ старао се да обезбеди својој деци, па и унуцима и унукама да би се спремили за будући породични живот и обезбедили животну егзистенцију. Сва деца, унуци и унуке су факултетски образовани.  Бог је благословио брак о. Милана и протинице Маре са двоје деце, четворо унучади и петоро праунучади.

            Хтео бих да забележим један доживљај везан за наш богословски састанак и прославу 600-те годишњице Косовске битке.Наиме те 1989. године навршило се тридесет година од наше матуре и заказали смо матурски састанак у Београду, у Богословији Светог Саве (нашој Алма Матер). Од нас 29 у класи било нас је на састанку 16 (било је и неколико свештеничких супруга и пар гостију). То су били незаборавни моменти, освежујући успомене после тридесет година. Литургију смо служили у руском Подворју. Нас тројица из Америке били смо почаствовани да служими на светој Литургији, прота Милан, прота Јосиф Кошевић и ја. Ручак је био у Богословији Светог Саве. Били су исти домаћини који су нас служили у богословским данима, чика Драгутин и Нада. Присуствовали смо Литургији у храму Светог Саве, коју је служио блаженопочивши Патријарх Герман са скоро свим архијерејима Српске православне цркве. Сутрадан смо кренули за Косово, прославу 600-те годишњице Косовске битке. Присуствовали смо Литургији у манастиру Грачаници, а затим прослави на Косову пољу и парастосу на Газиместану. Сећам се колико је прота Милан био одушевљен овим догађајима. Одмах затим дошао је прота Милан код мене у Далмацију да би учествовао у догађајима, освећењу богословске зграде у манастиру Крка код Книна и прослави 600-те годишњице Косовске битке на Далматинском Косову, у Книнској крајини. И то је био велики доживљај за проту Милана.

            Побољевао је прота Милан последњих неколико година. Никад није очајавио већ је храбро крочио кроз живот молећи се Господу  Животадавцу , јер је све у Његовим рукама. И кад сам разговарао са њим пре упокојења, на неколико дана, био је свестан своје здравствене ситуације и препустио се у Божије руке. И ето Господ га је позвао к себи и отишао је у наручје Аврамово. Његова честита породица, протиница Марија са децом и унучади, бдила је над њим и била му је велика утеха у последње дане његовог земаљског живота. И тако, кад је дошао час све је било по црквеном реду и поретку учињено да би се припремио последњи испраћај на опелу одржаном у манастиру Новој Грачаници.

            Наш погребни предузетник госп. Душан Ђорђевић из Погребног завода ”Свете Горе” предузео је све потребне мере за достојанствено опело и сахрану. Ужи сарадници проте Милана, кум прота Недељко Лунић, прота Урош Оцокољић и прота Добривоје Милуновић, по црквеној уредби обукли су проту Милана у свештеничко одјејаније и одржали помен у погребном заводу.

            У среду, 27. септембра на празник Воздвиженије Часног Крста посмртни остаци (тело) проте Милана били су изложени у манастиру Нова Грачаница. Помен је одржан у 7 сати увече. Началствовао је владика Лонгин уз учешће шест свештеника. Био је присутан леп број поштоваоца проте Милана и његове породице. Од упокојеног брата свештенослужитеља опростио се кум прота Недељко Лунић (на енглеском језику). Опроштајно слово доносимо уз овај некролог.После помена породица проте Милана  припремила је послужење у камповској дворани.

            Опело је одржано у четвртак, 28. септембра. Заупокојену Литургију служили су протонамесник Александар Петровић и јереј Милош Живковић.  Опело је почело у 11 сати. Началствовао је Преосвећени епископ Лонгин уз саслужење 16 свештеника. 

            Свештеници учесници на опелу: владика Лонгин, архимандрити Серафим, Сергије и Томо; протојереји-ставрофори: Марко Тодоровић, Недељко Лунић, Урош Оцокољић, Јован Тодоровић, Саво Босанац, Драган Велеушић, Драган Петровић, Добривоје Милуновић; протојереји: Радован Јаковљевић,  Александар Савић, Предраг Самарџић; јереји: Александар Петровић,  Милош Живковић, и ђакон др. Јован Аничић. Присутни су били о. Стојиљко Кајевић, о. Мирослав Обретковић, о. Петар Исаиловић, и о. Николај Костур. 

            На одређеном месту за време опела од упокојеног проте Милана опростио се надлежни епископ Лонгин. Владика Лонгин је изабраним речима говорио о лику овог доброг свештеника који је служио Господу преко шесдесет година. Иако је било некад тежих момената он никада није посустајао, већ је за њега служба Богу и светој Цркви била врхунац његовог живота. Владика се достојно опростио од верног Богу, Цркви и роду оданог пастира Христовог стада.

            О. Урош сарадник и пријатељ проте Милана и његове породице опростио се бираним речима од нашег доброг, како смо га звали  од драгости, ”Микија”, часног и достојног проте Милана. Посмртно слово доносимо уз овај некролог. При крају опела сандук са посмртним остацима ношен је једном око цркве. По завршеном опелу одржан је помен на гробу, да би затим посмртни остаци били погребени  у гробницу на гробљу манастира Светог Саве у Либертивилу.

            Даћа за покој душе упокојеног проте Милана одржана је у камповској дворани манастира Нова Грачаница. На даћи се кратко опростио прота Драган Петровић

            Протиница Мара се осећајним речим срдачано захвалила Преосвећеном владики Лонгину и свим свештеницима на њиховим молитвама и учешћу на опелу. Она је са пуно љубави и осећаја говорила о последњим моментима живота проте Милана. Говорила је такође о њиховом доласку у Америку, захваливши се срдачно блаженоупокојеном епископу Фирмилијану који их је довео, срдачано дочекао и помогао. Захвалила се свима који су изразили саучешће и помогли око припреме за послужење после помена и за даћу. Протиничине речи дубоку су дирнуле све присутне.

            Прота Милан оставља иза себе супругу протиницу Марију, кћерку Гордану Стојановић, сина Александра Стојановић са супругом Лисом; унучад Александру Дорнауер са супругом Матијом, Кристину Георгацакис са супругом Џерардом, Милана Стојановић са супругом Џесиком, Николу Стојановић са супругом Кристином; праунучад Медлин Дорнауер, Луку Стојановић,  Милоја Георгацакис, Александра  Стојановић и Логана Стојановић; блиски род Светозара Стојановић и Светлану Милић.

            Нека Господ прими душу упокојеног проте Милана у рајско насеље.

            Вечан му помен! 

о. Н.Л.

Eulogy by V. Rev. Nedeljko Lunic

Dear bereaved family, kumovi , protinica Marija, sin Aleksandar, doughter in law Lisa, daughter Gordana, grandchildren and great grandchildren,  relatives and kumovi,  please accept a heartfelt sympathy at the passing away of your loved one.

            The earthly life of our brother proto Milan, who fell asleep in the Lord,  was a rather a full one,  85 years. The version of the Bible, Psalm 90, verses 10 says: “The days of our lives are seventy years; and if by reason of strength  they are eighty years, yet their boast is only labor and sorrow; for it is soon cut off, and we fly away!” We are measured not by the days of our life but by merits and good deeds.

            Whether we depart early in the morning, midday or at the sunset to all men life is really but a brief period in comparison  with the ages of universe.

            “I am the way, the truth and the life”, said our Lord. He is the way by which our brother proto Milan has departed, the truth he just encountered as he left the shadows and doubts of our human conditions, the life into which he has entered. Our faith assures us that our loved ones who are now invisible, are nevertheless alive. “Blessed is the way in which thou shalt walk today, o soul, for a place of rest is prepared for you.” Indeed, the place of eternal rest for the soul of proto Milan has been prepared, since he had been preparing himself for this moment, always walking in a presence of God, being aware of our earthly mortality, and thus was praying for God’s mercy.

            Today we are bidding farewell to a servant of God who dedicated his life to a service of the Lord, His Holy Church, and our God fearing people.

            Prota Milan was born at the eve of World War II in Kolari, Smederevo of father Svetozar and mother Ljubica. He lived his childhood year in that difficult war times. After the war he finished his elementary and grade school at a place of birth. Then, the good Lord led him and he enrolled at St. Sava Seminary in the monastery Rakovica, Beograd. There we met, in 1954, almost seventy years ago.   For five years we were in the same class. We graduated in 1959. Proto Milan was at a top of the class. Then we departed, to pay our due to the country, to meet again in Beograd, after ten years in 1969. Now both clergy, in the service of the Lord. 

            I could freely say that the most important event in his life was  when he was joined in a Holy Matrimony with his bride Marija Tirnanic, who was, I could say, well groomed for a role of popadija. She was raised in a God fearing family, family well respected in church circles, even at that, if I may say godless times. From day one popadija Marija became a beacon in his pastoral work. God had blessed them with two beautiful  children, son Aleksandar and daughter Gordana. The family will grow with arrival of grandchildren and great grandchildren.

            Another memorable and happy day was when proto Milan was ordained deacon in the monastery Pokajnica, in 1961, following with ordination to a priesthood in the monastery Monasija 1961.He served in his home town Kolari till 1971 when he was accepted to the Western Europian Diocese and served in Viena and Salsburg. Soon after  he petitioned  to His Grace of blessed memory Bishop Firmilian who received him into Midwest Diocese. His Grace personally waited for him at Ohare airport and secure a place in Chicago.  His Grace assigned him secretary of the Bishop office. Proto Milan,  soon after, settled in Waukegan and was appointed parish priest of the St. Nikola Church in Waukegan.

After Waukegan he served in St. George Church, Racine. He also administered in the parishes, Old Holy Resurrection on Palmer Square, St. Simeon in South Chicago and St. George in East Chicago, Indiana. 

He moved to Florida in 2008. He served in St. George Church, Clearwater and St. Sava Church in St. Petersburg.

 Proto Milan and protinica Marija worked hard, both employed with Abbot Company in Waukegan. They made sure to provide for the family. Their children and grandchildren are all college graduates. Proto Milan’s pastoral work was rather  spread, due to the surrounding circumstances. Though he held outside job, out of necessity, the priesthood and service to the Lord was always his priority. It was interwoven in his heart and soul. He loved the people. His hospitality was well known. Many church dignitaries from the old country were his family guests. I would be remised  if I don’t recognize protinica Marija who has been a beacon of love and kindness, touching the lives of countless individuals through her dedication to building relations and radiating the love of Jesus in every aspect of her live.

            Proto Milan was a humble man. He never put himself above or before anyone. Though he was a senior priest he was always somewhere in the middle or at the end of a line. 

            In 1989 Serbian people celebrated 600 anniversary of the Kosovo Battle. Proto Milan and couple of us traveled to Kosovo to attend celebration. First we attended church services at St. Sava Church in Beograd, then on Vidovdan festivities in the monastery Gracanica. We were all taken by emotions, especially at Gazimestan where His Holiness, of blessed memory,  Patriarch German served parastos for the fallen Serbian heroes. I remember how exalted was proto Milan. He said my heart is full of joy and happy, my soul is filled with grace and my spirit is uplift. After Kosovo he came to Dalmacija to visit and took a part in the celebration at Dalmatinsko Kosovo. Later he used to say those two celebrations in Serbian Kosovo and Dalmatian Kosovo were highlight of his life. 

            Now let me  turn sight to the nature of priestly covenant. Those who receive the Lord’s priesthood are accepting both the Lord and the One who sent  Him.  The oath and covenant  of priesthood is the means for the fulfillment of Lord’s prayer that we may be united with Him. Every worthy priesthood  may qualify if he will keep the covenants of the priesthood. It is perfectly clear that there are no more glorious promises that have or could be made than those that came  to us when we accepted the privilege and assumed the responsibility of holding the holy priesthood and of standing as ministers of Christ!” Herein is brought to pass the noblest goal of existence, according to Moses 1,39, “for behold, this is my work and my glory – to bring to pass immortality and eternal life of man.”Proto Milan kept his covenant and oath and will present his  epitrahilion  pure and unblemish, as he received it when ordained into priesthood.. 

            Dear kumovi, your beloved husband, father, grandfather, and great grandfather loved you very much. He loved you in his way. Perhaps he didn’t let emotions enough out, but kept it deeply in his heart. He was proud of his family, and thankful to God for His blessing and mercy.  You, his family loved him and honored him as a head of the family in a traditional way, always making sure his informed and asked before any undertakings. Since proto Milan lived last 15 years in Florida and most of the family in this area, protinica Marija made sure that family is honored in any way, whether it be wedding or christening in the family.

Now, his earthly life has ended. He will be still united with you in your hearts and souls. He will be happy in a spiritual sense seeing the family united, living an honorable life. So, please keep him in your hearts and your prayers.

            May the good Lord, my dear kum Milane, reward you for all good deeds that you did in your earthly life. May you  hear the words: “Good and faithful servant, enter into the joy f your Master…” 

            We were more than kumovi, we were like brothers, in a real sense of the word.  I will just say to you till we see again. I will pray for your soul, and please you pray for me.  Amen!to you 

Eulogy at V. Rev. Milan Stojanovich funeral by V. Rev. Uros Ocokoljich

Your Grace, Very Rev. and Rev. Fathers, dear family, relatives, and friends,

I have known Father Milan since the day he arrived in Chicago in 1972 with his family. Over time, we became good friends, and our friendship endured until the day of his departure. He was a young, energetic man who was always ready to serve God and his people. He did so faithfully for the next 60 years.

As I look upon Father Milan today, with his eyes closed and his lips silent, I must say that death has taken from us a remarkable man and a dedicated priest, breaking the unity of his body, soul, and spirit. At that moment, he also heard the voice of God, calling to him, saying, “Come, Father Milan, come and abide with me for eternity.”

Father Milan heeded God’s call and peacefully departed from this world, in the presence of Protinica Marija and his daughter Gordana. I want his dear family to know that his spirit has ascended to God, and he now enjoys eternal life.

Today, in heavenly bliss, he is clothed in garments whiter than snow, singing with a voice sweeter than anything we have ever heard before. At some point in life, we all recognize that our existence transcends this earthly realm. Christ, shortly before His return to heaven after His Resurrection, promised us, “I go to prepare a place for you, that where I am, you may be also.” We can rely on God’s faithfulness, both in life and in death, trusting in His word and all the promises it holds.

And so, we are gathered in this church to mourn the end of Father Milan’s 85 years on this earth. But we also gather with hope and faith in the Risen Lord, knowing that a new life has begun in the Kingdom of God.

God created us, and He will never abandon us. Although Father Milan has departed from us in the course of human nature, I am certain he will never be forgotten by all of you. God’s spirit tells you, “You are not alone; I am with you, and Father Milan will be in my care day and night.” Trust in the Lord, and He will provide you with the courage to endure this moment and the days to come.

Protinica Marija, your children, grandchildren, and great-grandchildren, along with your relatives and friends, will find themselves in the calm waters of God’s love and care. I pray that God will bring comfort to your hearts and minds today and be a source of strength for you in the days ahead.

To the bereaved family, we extend our condolences and heartfelt sympathy.

Vjecna mu pamjat na nebu i na zemlji!