Манастир

Нова Грачаница – Манастир Покрова Пресвете Богородице

Српска Православна Епархија Новограчаничко –
Средњезападноамеричка

Имање

Црква је вековима давала Српском народу у Србији снагу да опстану и духовно и културно. Манастир Грачаница на Косову, храм који је кроз векове више пута рушен и обнављан, је пример схаге српског духа који је из доба борбе у Србији стигао до доба мира у Америци. 1977е године, Most Holy Mother of God (Serbian) Association, Inc. је купила око двадесет хектара земље на којој се сада налази Манастир Нова Грачаница. Ово земљиште се налази у селу Треће Језеро, држава Илиној.

Храм

1984е године, Храм Нове Грачанице и главна зграда на имаљу су завршени и посвећени Покрову Пресвете Богородице. Нова Грачаница је верна копија оригиналне Грачанице саграђене на Косову 1321е године, само осамнаест посто већа од старе. Оригинална Грачаница је саграђена по налогу Краља Милутина од стране три брата, Ђорђа, Доброслава и Николе. Грачаница је по структури импресивно здање, саграђено у Косметском стилу. Косметски стил је развијен из Македонског стила. Разлика између два стила је у томе што у Косметском стилу четири угла цркве имају сваки по једну куполу, поред главне велике куполе у средини. Нова Грачаница је богато украшена детаљима попут ручно резбарених улазних врата на којима су приказана двадесет три манастира и храма из разних крајева Србије, сједињених у слици онако како су сједињени у срцима Српског народа. Куполе са крстовима, стубови и уникалан зидарски рад са циглом додају још више сјају оригиналне Грачанице.

Унутарњи део

Храм својим резбареним намјештајем, златним и кристалним полијелејима, иконама и мраморним подом ствара атмосферу лепоте и спокоја. Испуњава задатак Православне Цркве да се дотакне свих пет чула и кроз њих и душу. Лепота храма је одраз оданости Срба својој вери али разни детаљи у храму су такође симболи утврђених идеја вере. Сваки детаљ, од паљења свећа до приказивања Светаца на иконама има свој значај у Православној Вери.

Фреске

1995е године, сликање фресака је почело када је Свештеник Теодор Јуревић ангажован да ослика цели храм Нове Грачанице. Сликање је трајало три године. Отац Теодор, један од најбољих иконописаца у Америци данас, је долазио у интервалима од три до четири недеље ради осликавања храма. Стил икона је Византијски. Иконе и украсни дизајн се одликују богатим и јаким бојама. По уласку у цркву сместа се види светлост, нада, лепота, оптимизам, живот. Иконе, које се некад описују као сцене од духовног значаја, се сликају на дрвеним плочама (обичне иконе), као мозаици (на камену, мрамору или плочицама), или као фреске које се често сликају на ожбуканим унутарњим зидовима храмова. Фреске које је сликао О. Теодор су урађене у акрилу на сувом зиду. Некад су фреске сликане на мокром, још неосушеном бетону унутарњих зидова. Отац Тома Казић каже за фреске: “Фреске дају утисак да су приказани на њима стварно присутни у храму. Оне су такође начин предања о догађајима кроз векове тако да чак и неписмени људи могу да погледају у иконе и виде и схвате о чему говори свештеник. У Православној Цркви немамо само усмено предање него и визуелно. Иконе представљају то визуелно предање. Иконе се често називају Јевађеље у боји. Иконе су као прозори у Царство Небеско, прозори који нас воде у неку другу стварност. Не молимо се сликама. Молимо се Богу кроз иконе.” Отац Теодор каже шта то значи насликати икону: “Сликање иконе је као путовање из мрака у светлост. У већини сликарства, уметник почиње од светлијих тонова и иде према тамнијима. У иконографији се иде од тамнијијх према светлијима. То је Византијски стил иконописања али се може и теолошки видети као пут из мрака у светлост, из незнања у знање.” Фреске је осветио 1998е године Блаженопочивши Патријарх Павле.

Епископ

Храм и комплекс је саградио Блаженопочивши Митрополит Иринеј који је сахрањен са јужне стране храма. Митрополит Иринеј је рођен 1914е године а преминуо 1999е. Био је Епископ Епархије Новограчаничке од 1963е године до своје смрти. Његов наследник је Епископ Лонгин који тренутно служи као Епископ Епархије Новограчаничке – Средњезападно Америчке, која је као и све друге Српске Епархије под Српском Патријаршијом у Београду. Епископ живи у резиденцији на имању, северно од храма. Епископ Лонгин има око педесет парохија под својим омофором.

Гробље

Ради очувања српске традиције и да би овај комплекс био потпун, манастир је одвојио више од четири хектара на имању за гробље које се налази западно од зграде манастира. Срби су по традицији увек сахрањивани у близини цркава где су свештеници лако доступни за служење парастоса. Гробље у Новој Грачаници сада, у 2010ој години, има око пет хиљада гробова од којих је око три хиљаде до сада употребљено. На манастирском гробљу су сахрањени Срби са свих страна Америке али највише са Средњег Запада. Блаженопочивши Митрополит Иринеј је сахрањен уз храм, с јужне стране. Принц Андреј, млађи брат Краља Петра Другог и Кум храма Нова Грачаница је сахрањен у првом реду на манастирском гробљу.

Детаљи о гробљу:
*Темељи за споменике су већ постављени ради очувања симетрије и да би се избегли проблеми са помицањем земљишта.
*Стил споменика није ограничен али висина не може бити преко 120 цм.
*Цвеће и свеће могу слободно да се положе на гробна места.
*Даче се могу уговорити у манстирској сали на телефон 847-223-4311.

Администрација

Манстирски конак тј. зграда администрације својим изгледом допуњава храм, стварајући са храмом знак крста који се најбоље види из ваздуха. Ова зграда има вишенаменску функцију укључујући:

Келије за калуђере који живе и служе у манастиру.
Собе за студенте
Собе и трпезарију за дечији камп
Епархијску и владичанску канцеларију
Просторије за састанке
Канцеларије Одељења за образовање и Епархијског обсервера
Музеј са историјским експонатима из Србије
Епархијску књижару
Библиотеку Јово Буљ

Камп

Сваке године током јула и августа у манастиру се одржава камп за децу од 6 до 16 година. Деца бораве у половини манастирског конака одређеној за камп. Манастирска атмосфера је повољна за многе активности током кампа укључујући верске, културне, социјалне, спортске и др. Камп организују Коло Српских Сестара и директор кампа Архимандрит Тома и други свештеници из епархије. Камп је организован тако да на привлачан и забаван начин испуни своје образовне циљеве. Камп под покровитељством Епархије и у организацији Кола функционише већ шездесет година.

Принципи кампа су следећи:

Интегрисати децу у Црквени живот кроз искуство у кампу.

Усадити у срца и главе наше Српске Православне деце веру, културу и традицију наше Српске Православне Цркве.

Научити их како да примене ову веру у својим животима и како да је практикују у заједници у којој живе.

Видети Божији свет као диван дар који треба ценити и употребљавати на исправан начин.

Омогућити камперима да се упознају са децом из других црквено-школских општина и упутити их на међусобну слогу.

Промовисати позитивне здравствене навике попут чистоће, одмора, правилсне исхране, безбедности, физичке активности и уопште поштовања према телу као храму Светог Духа.

Научити децу да је свако одговоран за своје одлуке, и способностима руковођења.

За више информација о кампу и о процесу уписа у камп, погледајте вебсајт Кампа https://www.midwestdiocesecamp.org/

Одељење Верског Образовања

Седиште Одељења Верског Образовања се налази у Манастиру Нова Грачаница. Архимандрит Тома Казић је директор верског образовања и уредник часописа Little Falcons (Мали Соколови).

Српско Наслеђе
Little Falcons на Српском језику, садржи лекције које се могу применити на теме Српских обичаја, историје, народних прича, житија светих, музике, игара, грађевине итд. За поручивање досадашњих издања, контактирајте епархијску канцеларију.

Little Falcons
Часопис обрађује разне црквене теме и лако се уклапа у међуправославни контекст. Свака тема се изучава са више гледишта – литургијски, библијски, историјски, социјално, научно, уметнички, музички итд. Свака књижица садржи довољно материјала да се на њеном основу израде лекције за четири недеље. У досадашњим издањима су обрађене следеће теме: свеће, тамјан, крст, звона, уље, вода, хлеб, вино, иконе, Јеванђеље, одежде, Црква, Света Тројица, канони, благодарност, Царство Божије, двери, пут, семе, сол, мисија, музика, монаштво, Богородица, породица, језик, смрт, Царско Свештенство, мир, постови, празници, добротворство, анђели, живот, приче, чуда, Симбол Вере, хероји, молитва, свет, наука, чула, ватра, руке. Досадашња издања, као и нова, се могу наручити преко доле дане емаил адресе. Часопис подржава рад родитеља на образовању деце и стога служи више као рекреативни магазин за децу.

Епархијски Обсервер

Епархијски Обсервер је главни медиј за преношење вести о епархији, парохијама, организацијама и црквеном животу уопште. Издаје се сваког трећег месеца на Српском и Енглеском језику. За претплату и цене, контактирајте епархијску канцеларију.

Књижара

Књижара је отворена у новембру 2002е године. Садржи књиге, иконе и све остале предмете и утваре за црквену и домаћу употребу. Међу осталим, у књижари се продаје седам томова из серије Treasury of Serbian Orthodoxy – преводи дела Светог Николаја Велимировића, издани у Манастиру Нова Грачаница.

Библиотека Јово Буљ

Библиотека Јово Буљ је отворена 19ог новембра 2004е г. Библиотека садржи материјал о српској вери, историји и култури и на Српском језику и на Енглеском. Садржи и часописе и друге врсте медија који обрађују ове исте теме. Многе књиге у библиотеци су ретке и недоступне у другим библиотекама и истраживачким центрима по Америци. Колекција је нарочито јака на пољу српске историје двадесетог века, и у Србији и у српским заједницама у Америци. Поред напоменутих књига, у библиотеци се могу наћи и материјали о теологији, историји и култури других Православних крајева света и њиховом односу према Србији и Балкану. Као део свог рада и мисије, библиотека Јово Буљ се стара да прошири информације и свест о Српској Православној историји и култури, и међу српским заједницама и међу општом публиком. Дискусије и програми ће се одржавати са циљем ширења свести о српском наслеђу. Мисија библиотеке је да се развије у водећи истраживачки центар за Српске студије у Америци и да шири свест о српској култури и историји и о Православној вери.

Пикници и Рекреација

Манастир Нова Грачаница служи као центар где Срби могу да се окупе на пикницима, свадбама и осталим друштвеним сабрањима као и на догађајима културне и образовне природе. Велики пикници се одржавају три пута годишње – Мемориал деј, Четврти јул, и Лејбор деј. У међувремену има и мањих пикника али три велика пикника привуку највише људи, од пет до дванаест хиљада у једном дану. Људи се окупе да би били у друштву других Срба, гледали културни фолклор програм и учествовали у разним културним активностима. Манастир је такође место где људи могу да дођу у приватну посету са својим породицама. Манастир је увек отворен за такве посете, по договору са управом манастира. Прилаз језеру са манастирског имања је згодно место за боравак и размишљање у природи. Столови и клупе за пикник су увек доступни на имању. За оне који не желе сами кувати, манастирска сала је отворена сваки дан и у њој увек има куваних јела. У истој сали се спремају и већи догађаји попут свадби, ручкова после крштења, и дача. Свештеници у манастиру су увек доступни за разговоре, исповест и друге црквене потребе.

Историја

Срби су срдачан, гостољубив народ поносан на своје обичаје, фолклор, кухињу. Срби исто тако држе до своје вере са великим поносом. Ова оданост својој вери има корене у историји вековних страдања због исте. И пре ропства под турским владараима, Србија је била под притиским неких од својих суседа. Али од 14ог до 19ог века, опресија је била на неописивом нивоу. Срби су се тада окренули Цркви, чврсто одлучивши да не изгубе своју верз, културу у наслеђе. Обичаји и традиција који су били практиковани кроз цркву су утврдили јединство Срба и постали корен њиховог живота. Црква је играла велику улогу у очувању Српског народа. Владари српски су кроз историју увек градили цркве и манастире, радије него дворце и трђаве. Свети Сава Немањић, син Краља Немање (Светог Симеона Мироточивог) и први Српски Архиепископ, је посветио цео свој живот учењу људи Православној вери, грађењу многобројних цркава и манастира и организовању Српске Православне Цркве. Упокојио се 1235 године и до данас се сматра за највећег српског хероја и светитеља. Краљ Милутин који је владао четрдесет година (од 1282 до 1321) је саградио четрдесет цркава и манастира. 1321е године је саградио Манастир Грачаницу на Косову која се сматра за најлепшу цркву средњег века. Разни непријатељи су рушили Грачаницу кроз векове али устрајаност и вера су Србе увек подстицали да је поново подигну. После смрти Цара Душана, његов син Урош није могао да одржи толико царство и да се бори против турака. Његов син, Цар Лазар, је прво владао земљом око Рудника у северној Србији. Након Урошеве смрти 1371е године, Лазар је постао владар свих земаља око реке мораве. Главни град његовог царства је био Крушевац. Много је учинио за Православну Цркву. Помагао је сиромашне и болесне, градио болнице и манастире. У то време, турско царство је било велика војна сила. Лазар се борио са турцима у више наврата. Последњи пут је био на Косову, 28ог јуна 1389е године. Лазар је морао да одабере царство небеско или царство земаљско. Да је одабрао земаљско царство, добио би битку, али његова победа не би трајала. Али одабравши царство небеско, војно је претрпио пораз али је спасао своју душу и душе осталих мученика са њим. На Косову Пољу, Цар Лазар је са својом војском пострадао “за крст часни и слободу златну”. Турци су добили бој и завладали Србијом следећих петсто година. Али Срби су остали Православни, одани Богу и својој вери.

Многи други Срби су значајни због свог доприноса српској историји. Карађорђе Петровић је био велики вођа и јунак који је 1804е године организовао устанак против турског царства са само 180 људи. Турци су вековима владали Србијом и захваљујући жртви Карађорђа њихова власт је ускоро након устанка пала. Дража Михајловић је српски херој који се борио у немогућим околностима да поврати слободу својој земљи током Другог Светског Рата. 1941е године, када је Србији претило уништење, Дража је организовао војску и формирао четнички покрет против окупатора. Четници су под Дражиним руководством задавали нацистима отпор који је током целог рата реметио њихове планове. На крају Другог Светског Рата, комунисти су преузели власт у Србији и Генерал Михајловић је убијен 17ог јула 1946е године.

Срби у Америци су исто допринели нашој историји. Два значајна Србина су били научници. Никола Тесла, имигрант у Америку, је радио уз Томаса Едисона и Џорџа Вестингхауса. Тесла је изумио изеничну струју, представио први бежични радио и почео експерименте са бежичним преносом електричне енергије. Изумио је и Теслин навој (Tesla coil) који се користи по школама и лабораторијама за демонстрирање електричне енергије. Тесла је умро 1943е године али његов таленат је признат тек после његове смрти. Научник Михајло Пупин је рођен у Србији. Имигрирао је у Америку где је завршио средњу школу и факултет. С временом је постао професор на универзитету Колумбија у Њу Јорку где је написао многе научне радове на Енглеском и Немачком. Пупин је био физичар и један од највећих електричних инжењера свог времена, заједно с Теслом.

Традиција

Традиција је као основ српске културе формирала породично и национално јединство у време опресије. Традиција се данас практикује међу Србима као изјава свог идентитета. Крсна Слава је обичај уникалан код Срба. Слава почиње да се слави код Срба још од деветог века када су Срби постајали Хришћани. Свака српска кућа, тј. фамилија је одабрала Светитеља који ће да им буде Светац заштитник. Слављење Крсне Славе се вековима преноси са покољења на покољење, са оца на сина, сједињујући прошлост са садашњости и утврђујући Хришћански идентитет фамилије. Слава је као прво верски празник. У прослави Крсне Славе користе се: икона породичног Светитеља, славска свећа, вино, жито и славски колач који мора да пресече свештеник. Прослава Крсне Славе почиње молитвом у којој учествује цела фамилија, у кући или у цркви. Слава утврђује Хришћански карактер породице и слави се часно, достојанствено и са захвалношћу. Слава је пример обичаја који носи снагу утврђивања идентитета међу Србима. Слава Манастира Нова Грачаница је Покров Пресвете Богородице и слави се 14ог октобра. Дан почиње Светом Архијерејском Литургијом. Након тога следи резање славског колача и свечани ручак. На Слави се увек скупи множество народа из Чикага и шире околине.