Categories
News

Канонска посета Минесоти

У суботу 5. марта у поподневним сатима, Преосвећени  Владика  Лонгин, заједно са протођаконом Милованом Гогић и ипођаконом Стефаном Радовић стигао је у Дулут, Минесоту. Дочекан је свечано од домаћина свештеника Кристијана Петровић и верних парохијана на челу са председницом  црквено-школске општине госпођом Патрицијом Томпсон. У прелепом  храму Светог Георгија, који догодине слави прославља стогодишњи јубилеј, служена је васкршња вечерња. Хор под управом попадије Петровић, складно је одговарао на све прозбе протођакона. Отац Кристијан је поздравио Владику речима Св. Игњатија Богоносца, које говоре о значају епископске службе и односу верних према истом. Обзиром да је ово сирна недења у црквеној сали послужена је посна  вечера са укусном  рибом волај, једном од симбола државе Минесоте. Дружење Епископа са верним  народом  престављало је лепу слику. Било је ту и младих и старих, као и сасвим мале деце. Поред  парохијана са српским  кореном било је и оних који су примили православље и који воле Христа и истински се труде да буду практични хришћани. Владика је позвао све на слогу, узајамну љубав и праштање. Похвалио је њихову ревност и оданост Православљу и Српској Цркви. Нагласио је, такође, да православље не представља етничку групу или деноминацију. „Није то одређени број хришћана, или идеологија коју диктира  географско, етничко или политичко оределење. То је пре свега верни континуитет недељиве Цркве првог миленијума, што је јасно запечаћено Васељенским Саборима. То је драгоцена тековина коју треба да чувамо да је волимо и њом живимо“.

Сутрадан у Недељу 6. марта служена је Света архијерејска Литургија у храму Светог Василија Острошког у Чизолму. Пре десетак година наша браћа из Чизолма су прославили век парохије. Постојећи храм  је укарашен иконостасом из старе Цркве, као и предивним витражним прозорима. Преосвећеном су саслуживали о. Милош Живковић надлежни парох, отац Константин Френк, парох у Хибингу и отац Кристијан  Петровић из Дулута. Локални хор је био ојачан појцима из суседних парохија. Владика је беседио на Недељно Јеванђеље и позвао све да опросте једни другима, уђу у посни период бодро и са чврстом  намером  да продубе своју веру, измене себе на боље да би дочекали Воскресеније Христово освежени и духовно обновљени! 

После Литургије у дивној црквеној сали Владика Лонгин је провео доста времена у разговору са својим епархиотима, који су имали разна питања  и желели су да чују мишљење Цркве. Српски језик се овде изгубио али ово „мало стадо“ има  дубоку веру и јаку жељу да сачува Православље и остане одано Светосавској Цркви.

Некада је у овој области било много српских породица које су се доселиле претежно из ондашње Аустроугарске. Године су учиниле своје. Многи су се преселили у Царство Небеско, њихови потомци су се, углавном због посла, раселили по целој Америци тако да сада ове, некада многољудне парохије сачињавају једва једну скромну. Већ дуже време са Владиком разговарају о обједињењу у једну  парохију, о којој би се старао један свештеник. Време је сазрело и Преосвећени је благословио ово, иако изнуђено, али једино разумно решење. То ће, ако Бог да, омогућити не само да Српска Православна Црква траје већ и да заједница расте!

Живи и здрави смо се вратили у седиште Епархије, у манастире Либертивил и Нову Грачаницу. Ове прве недеље поста Владика, већ по устаљеној традицији заједно са свештенством, монаштвом  и студентима  учествује у Великопосном Богослужењу. Нека би нам речи Великог Канона, које тако дубоки дирају душу и радују ум и срце, стално и увек биле сигуран путоказ, као и брана и заштита од свега што Бог не воли и благосиља.