Categories
News

Виртуелно сабрање клира Епархије новограчаничко-средњезападноамеричке

Априла 12ог ове године одржан је састанак братства Епархије новограчаничко-средњезападноамеричке. Ово сабрање које се иначе сваке године одржава у Манастиру Покрова Пресвете Богородице – Нова Грачаница код Чикага у петој недељи великог и часног поста, ове године је одржано преко компјутерске аплиакције zoom. За нашу епархију ово сабрање је било од историјског значаја зато што је, на молбу нашег епископа, поздравно слово одржао Патријарх Српски Порфирије. Његова Светост је поделио благослов и одржао дивну беседу на тему великог поста, подвига у који се током поста упуштамо, и исхода коме се на крају тог подвига надамо. Напоменуо је такође да треба да увек имамо на уму да Црква Христова по ниједном питању садашњице нема став, него проповеда истину. Став Цркве по сваком питању је Истина коју проповедамо већ два миленијума и коју носимо у себи као део свог бића – ако смо црквени људи. Његова Светост сматра да је важно да се истакне важност ове чињенице у ово време у коме живимо – време релативизације, где је сваки дијалог и сваки знак добре воље од стране Цркве прихваћен од стране нецрквеног света као спремност на компромис. Црква ће увек радо да се упусти у сваки дијалог са било киме, са циљем да томе своме саговорнику пренесе вечну, спасоносну Истину, а не да компромитује саму суштину свог бића. У суштини нашег бића се налази одговор на сва питања и све изазове, и из нашег бића се у моменту формулише наш такозвани став према темама с којима се суочавамо, став који не може ни појединац ни некаква радна група да промени по потреби или жељи друштва у коме се моментално налазимо.

Епископ Лонгин и свештенство Епархије новограчаничко-средњезападноамеричке изражава захвалност Његовој Светости за време, бригу и пажњу посвећену дијаспори, и 12ог априла ове године и сваки други дан у годишњем кругу.

У виртуално сабрање се такође укључио и Епископ аустралијско-новозеландски Силуан. Свештенству наше епархије је било драго и од велике важности да чују кроз каква искушења пролазе братија са друге стране земаљског шара и каква мишљења и коментаре о томе има епископ који је рођен и одрастао у дијаспори. Владика Силуан је пренео искуства из земље у којој су анти-корона мере месецима биле много интензивније него у САД. Показало се у току овог искушења које још није сасвим прошло, да грађанске власти Аустралије не сматрају Цркву Христову за суштински фактор у животу свог друштва и да су пробали на разне начине да Цркву ставе у службу државе до мере где би се Свето Предање и сама мисија Цркве компромитовали на начин који би можда и трајно саблазнио верни народ. Било је чак и захтева од грађанских власти да Црква промени начин дељења Светог Причешћа вернима. Владика Силуан закључује да ово искушење сада пролази али да је могло да нам послужи на буђење и отрежњење од неких заблуда у којима смо можда живели и да на основу овог искуства треба да размислимо како ћемо изаћи у сусрет неким већим искушењима с којима ћемо се можда ускоро срести. Нема потребе да наглашавамо да смо се вишеструко нашли у излагању Епископа Силуана и поистоветили са многим проблемима с којима се суочава и он и његов клир и верни народ у Аустралији.

Још један гост на сабрању је био Епископ Антони, Антиохијске Православне Цркве, Епархије Толеда и Средњег запада САД. Владика Антони је говорио о томе како световно друштво око нас жели да постане само по себи религија и на томе интензивно ради али се суочава с једним проблемом – није у стању да људима понуди вечни живот. То може само Црква Христова. Док световно друштво око нас покушава да своје помисли, уверења, осећаје, ритуале и обичаје уздигне на већи ниво од оног на коме би требали да буду, Црква мора да буде жива и да пружа љубав, да буде невеста живог Бога који свима пружа љубав, и да понуди свету око себе богатство које поседује – љубав, силу, лепоту, музику, литургију, све оно што нас усмерава према вечности кроз искуство истог овде и сада. Ово сведочанство живота је поготово важно у ово време када излазимо из периода пандемије у коме су се многи суочили са смрћу. 

Свештенство Епархије новограчаничко-средњезападноамеричке, иако захвално на прилици да се виртуелно сабере и чује многе душекорисне речи, живи у нади да ћемо се ускоро сабрати у нашим манастирима, Светог Саве и Новој Грачаници, да се наша радост испуни нашим сусретом лицем у лице и у приступању једној Чаши коју нам је сами Господ предао пре два миленијума након што је рекао “Оче … да буду једно као што смо ми једно” (Јован 17: 22).