Categories
News

Канонска посета Минесоти

Срби су емигрирали у Минесоту на прелазу 20. века и населили су се у три снажно индустријализоване области Минесоте: Жељезни ланац (The Iron Range), Дулут (Duluth) и метрополитанско подручје Сент Пол – Минеаполис (The Тwin Cities), чији је део Јужни Сент Пол (South Saint Paul). Сва ова подручја су изградиле српске цркве. 

Дулут, (Duluth) – Црква Светог Георгија

У послеподневним часовима 12. Марта 2021. Његово Преосвештенство Г. Г. Лонгин пристигао је у Дулут, где је служено вечерње Богослужење у храму Св. Георгија, а после службе духовни разговор и дружење са свештеником Кристијаном Петровић и парохијанима. Председница црквене Управе Ms. Patty Thompson је упознала  надлежног Архијереја о горућим питањима ове значајне парохије и путевима решавања истих. Добри домаћини су гостима показали знаменитости њиховог града и изузетно, право Аврамовско гостољубље. 

Први Срби су дошли у подручје Дулутх-а између 1903. и 1905. Црква Светог Ђорђа саграђена је 1924. године. Темеље и храм осветио је тадашњи архимандрит Мардарије (Ускоковић), а велико освећење извршено је  23. августа 1942. Иконостас који је израдио Мирко Јордић освећен је 16. августа 1946. Лепе иконе су рад  уметника Давида Ериксон, швеђанин по пореклу. У то време свештеник је био о. Ђорђе Милосављевић. Доласком и именовањем протосинђела Никанора (Калик) 1947. године, Црквено-школска општина је купила земљиште за парохијску кућу која је завршена и Владика Дионисије је осветио 7. августа 1950. године.

Многи српски свештеници опслуживали су ову парохију, неки од њих на дужи период, а поједини само неколико година. Најдуже се задржао протојереј Божидар (Драгичевић). Сви су по мери свог талента и јачини вере дали допринос изградњи духовног живота и очувању верског и националног идентитета.

Хибинг (Hibbing) – Црква Св. Архангела Михаила

Уочи почетка Великог поста нашу Цркву Св. Архангела Михаила у Хибингу (Hibbing, MN) посетио је Владика Лонгин где је служио празнично вечерње. Преосвећеном су саслуживали оци Константин Franck и Милош Живковић, као и протођакон Милован Гогић. Попадија Xenia и локални хор дивно су певали стихире и одговарали на прозбе. По завршетку празничног вечерњег богослужења, Владика Лонгин је беседио, а након тога разговарао са присутним парохијанима. У име црквене Управе председница Shari Majkich као и парохијски свештеник Константин Franck изразили су радост због посете Његовог Преосвештенства са пратњом из Чикага.

Иначе ово је једна вредна, али не тако велика парохија по броју чланова од којих је већина друга и трећа генерација срба рођених у Америци. Сва Богослужења се врше на енглеском језику. Нови храм саграђен у ротунда стилу, а освећен је 21. маја 1972. године од стране епископа Фирмилијана (Оцокољић). 

Иконе у модернистичком стилу урадио је свештеник Емилијан (Глоцар). Пре неколико година замењене су иконама израђеним у манастиру Светог Антонија у Аризони. У овој парохији службовало је више свештеника, а најдуже је био, (28 година) отац Петар Прица, кога са љубављу још памте и често помињу верници у Хибингу. 

Чизом (Chisholm) – Црква Св. Василија Острошког

У недељу Сиропусну служена је Света Литургија у лепој и за овдашње прилике старој цркви Светог Василија Острошког у Чизому (Chisholm, MN). Преосвећеном Владици Лонгину саслуживали су оци Кристијан Петровић из Дулута, Милош Живковић, месни парох, и Константин Franck из Хибинга, као и протођакон Милован (Гогић). За певницом  локални хор, подпомогнут председником Јорданом, као и појцима из Хибинга и Дулута је врло складно одговарао на прозбе које је Ђакон произносио. Владика их је на крају  на тему недељног Јеванђеља нагласивши значај покајања, опраштања и исповести за напредак у духовном животу. Предстојећи Велики пост је најбоља школа коју треба да прођемо и шанса за анализу нашег живота и промену на боље. Било је лепо видети храм испуњен парохијанима из све три парохије, као и гостима из не тако блиске Северне Дакоте.  Њихова слога и једнинство залог су сигурне будућности у овом делу Америке. После службе за све је послужен домаћински ручак у црквеној сали. Овде је Владика разговарао са људима из Црквене управе Чизома и Хибинга о дугоочекиваном уједињењу. Апсолутно је нужно да ове, сада по броју мале парохије, обједине снаге и тако продуже трајање Српских парохија у овоме делу наше Епархије. Слава Богу – свест о томе је присутна! 

Иначе, по сведочењу парохијског љетописа, Српску цркву у Чизому у Минесоти изградили су рудари, српски досељеници пореклом углавном из Лике, Босне и Црне Горе. Њихов начин живота био је уобичајен за српске имигранте тог времена, који су настањивали рударске кампове и мале градове, а чији су напори омогућили изградњу америчке индустрије. Црква Светог Василија налази се на железном ланцу Месаби, (домородачка реч што у преводу значи – успавани џин) и најстарија је српска православна црква у Минесоти. Током првих неколико деценија, првобитна црква у Чизому служила је хиљадама Срба целе три генерације, који су живели и радили у камповима и локацијама дуж жељезног ланца, дужине 100 километара. Данашња црква Св. Василија  изграђена је 1972. године, налази се на новој и лепој локацији, али за Србе осниваче, прича о оригиналној цркви нераскидиво је повезана са њиховом раном историјом из Минесоте. Наши пионири радили су тешке физичке радове, али су имали богат црквени живот. Ни климатски услови им нису погодовали. Наш Божић обично је био најхладнији дан у години, али ни за Васкрс није било много топлије. 

Упркос временским приликама, стизали су на сат раније пре Службе, грејали се око подрумских пећи и чекали да почне Света Литургија. Више свештеника је служило у току стогодишње историји ове цркве, док су оци Младен Трбуховић и Богдан Зјалић се задржали највише. Након затварања рудника угља, многи Срби су се преселили у различите делове Америке тражећи могућност запослења, а на тај начин драстично је смањен број парохијана. Поред цркве у Чизому и храма Светог Василија Острошког у кампу Ангелс у Калифорнији, (oба из 1910. године.) данас такође постоји и храм посвећен Св. Василију Острошком у Lake Forest, IL.

Иначе ова Сиропусна недеља је позната као и недеља праштања. Многи лепи обичаји красе богослужење овог дана, укључујући вечерње праштања. Владика је са пратњом био на вечерњој служби у Хибингу. На крају вечерње је све благосиљајући тражио опроштај од свих присутних. Затим су сви уз поклон прилазили крсту у руци Архијереја и тражили опроштај за своја сагрешења. 

Вечера је била у честитом дому дугогодишњег вође црквеног хора сестре Ђине. Епископа Лонгина, његову пратњу: ђакона Милована и чтеца Стефана, локалне свештенике Милоша и Косте са групом парохијана, ова племенита жена са љубављу и домаћински је дочекала. Била је то једна лепа прилика да наши људи разговарају са Епископом, поставе разна питања и добију потребна информације о животу наше Цркве на овом Континенту,  а и шире! 

Још једном желимо да заблагодаримо овим дивним људима на гостопримству и јачини њихове вере, који иако живе у далеким, северним и хладнијим крајевима имају итекако топлу веру, наду и љубав. Мисија у њиховим срцима и душама је оставила итекако велики утисак, а нама преостаје да се молимо Богу за њих. Нека би дао Бог живота и здравља да ове пастирске посете буду редовније да парохија расте у сваком погледу, да српске мајке рађају још више српчади и на тај начин наше мале парохије у Минесоти постану поново многобројне као некада и да се радују наши Свети којима смо посветили ове богомоље. 

Текст и фото, чтец Стефан М. Радовић