Categories
News

Прослава Светог Саве у Саборном храму у Милвокију

У Недељу 24. Јануара 2021. године, Његово Преосвештенство Епископ Лонгин богослужио је у Саборном храму у Милвокију. Саслуживали су: архимандрит Том (Казић), протојереј – ставрофор Драган Велеушић, протојереј Радомир Ћутило и протођакон Милован Гогић. Последњи велики празник, који прослављамо у овом месецу је празник Светог Саве, првог Архиепископа и просветитеља српског. Сваке године ми на овај дан понављамо многе чињенице из живота и нашег Светитеља и није нам то досадно. Увек нам то свеже звучи, што сведочи, колико је мила души народа личност нашег Просветитеља. Знамо да је највећи миротворац јер је измирио своју браћу, два Србина. Благодарни смо му што је 1219. издејствовао Аутокефалију наше Цркве, што означава зрелост једног народа, као и за и многа друга добра  које је учинио за српство. Свети Сава је по речима светог владике Николаја, ”најлепше дете које је родила српска мајка и највећи светитељ, кога је српски народ подарио хришћанству”. ”Благо мајци која Саву роди и Србима док их Сава води!” Наша Света Српска Православна Црква добила је у нашем народу и нарочито презиме: Светосавска!  

Преосвећени владика Лонгин, у својој беседи, је између осталог рекао и следеће: ”Теодосије Хилендарац у уводу свога дела ”Живот и подвизи међу светима оца нашег Саве”, вели: Није нам жеља да га похвалимо јер је: ”Похвала праведнику од Господа” (Пс. 23:5)  Није и нама циљ да поново хвалимо њега који је присутан осам векова у уму, души, вери, моралу и култури српског народа. Циљ је да се тргнемо, да се отрезнимо, да се поучимо, да се помолимо и уздигнемо умом и срцем пред Господом, тако да би наш велики духовни Родитељ, Свети Сава, био поносан на нас. Савиндан, али и све наше празнике славимо са радошћу и страхопоштовањем. Радосно, – јер нам је Бог дао Светога Саву; са страхом, – што морамо бити свесни недостојности своје, и живота по законима овог огреховљњног света. Стога по речима Псалмиста: ”Служите Господу са страхом и радујте се с трепетом” (Пс. 2:11). 

Нама данашњим Србима потребан је само један подвиг: покајање, молитва и пост, да би обновили у себи светосавског човека, да себе као живу циглу уградимо у Небеску Србију. Наш Светитељ је указивао на уски пут, који води у вечни живот, у Царство Небеско. На почетку тог пута стоји спасоносно покајање, које нас као блудне синове и кћери једино може вратити у наручје Оца Небеског (Лк. 11:32).

Житије Светог Саве се, драга браћо и сестре, наставља и после његове блажене кончине. Оно се дописује кроз изградњу храмова, кроз наше теолошке школе, кроз учење веронауке, кроз наше Службе, које се у славу Божију певају. Кроз чување Славе и учење српског језика, и свега другог што чини српски идентитет. Такав је онај који се одрекао части, славе и власти ради Имена Божијега, ради славе Божије. Он нас је све учинио ”причасницима славе Божије.”

Ми Срби имамо велике и свете претке. Њих смо достојни, само ако сами чинимо света и велика дела.” Дивно је бити Савин потомак по народности, али је стидно не бити његов потомак по јеванђелским делима”, каже отац Јустин Поповић. Нека би и ова слава у Милвокију била један од доказа да се и савремени Срби уче Богољубљу и Родољубљу од оца нашег Светог Саве!

Молитвама Светог Саве, нека Господ благослови све нас, а нарочито нашу милу децу и омладину.

Текст и фото, чтец Стефан М. Радовић