Categories
News

Слава храма Светог Пророка Илије у Merrillville, (Indiana).

У недељу 2. августа, на Празник Славног Пророка Илије наша парохија у Мерилвилу, (Индијана) обележила је свечано своју храмовну славу. Началствовао је Његово Преосвештенство господин Лонгин уз саслужење протојереја Недељка Лунић и месног пароха о. Александра Новаковић, као и протођакона Милована Гогић.

Иначе ово је једна од виђенијих парохија у нашој Епархији са прелепим храмом у српско – византијском стилу. Историја парохије почиње 1964. године. Првобитни храм са парохом о. Душаном Шуклетовић био је на другом месту док је отац Ђорђе Лазић са верним народом изградио садашњи храм, који је осветио владика Фирмилијан 1983. године.  За кума нове Цркве изабран је Михаило Пауновић.  Више од 20 година парох ове вредне заједнице био је прота Лазар Костур, кога је заменио професор нашег факултета др. Александар Новаковић. Последњих година храм је живописан и несумњиво је један од најлепших у нашој Епархији. Парохија Светог Илије има изузетну Управу, неуморно Коло српских сестара, врло активну школу, као и камп за децу. Одани су својој Епархији и међу првима у помоћи за разне потребе народа у Отаџбини.

После трикратног опхода око храма Владика је беседио на тему недељног Јеванћеља, као и о ревности Славног Пророка Илије за истину Божију. После смрти Јована Крститеља,  Исус се у пратњи  апостола повлачи у осаму, да се у миру и тишини пустог краја одмори и помоли Оцу Небескоме. У тишини  Бог најгласније говори, а човек Га најјасније чује. Али људи су  то дознали, ни пустиња Га није могла сакрити од очију и жеља народа, и  заиста масе неуморно иду за њим у “пусти крај”,остају ту, али су на крају огладнели. Христос се сажалио на њих и чудесно умножио хлеб нахранивши више хиљада људи. 

„Смисао умножења хлеба и овог необичног обједа у пустињи веома је јасан,“ нагласио је Преосвећени.   „Није то био позив Јеврејима на бесплатне ручкове;  Христос  умножењем хлеба жели, пре свега, да умножи и учврсти њихову веру“.  Они су очекивали да ће Месија бити моћни земаљски  владар, који им доноси свега у изобиљу. Но Господ им пружа обиље другог хлеба, бескрајно веће богаство: своју ријеч – истину, своју љубав, самог себе – хлеб што је „сишао са неба“, из вечности, и који „даје живот свету“.  Два пута Христос је чудом нахранио много људи, али Он није дошао да буде економ – добављач хлеба, него Спаситељ духа; није међу нама да храни гладне стомаке него гладне душе; није ту да умножењем хлеба покаже шта све може, већ да докаже колико воли човека.

Браћо и сестре: Пет хлебова и две рибе, којима је Христос нахранио хиљаде гладних једног давног дана, само је блиједа слика онога што се дешава у нашим Олтарима. Не смемо заборавити да су хришћани, ево, већ више од 2000 година, сведоци како Христос на чудесан начин претвара наш хлеб у хлеб свога тела. Он дели тај „хлеб са неба“ небројеним милионима што кроз овоземаљску пустињу путују за њим у земљу спасења. Православна Литургија нас позива да кроз покајање: душу припремимо, отворимо ухо и срце, прихватимо реч  живота и приступимо светом Причешћу. Један Светитељ храбри вернике и каже: „Приступите са поуздањем, хљеб је, а не отров“.

Бог нам у Светом Причешћу нуди бесмртну храну, хљеб бесмртности. Човек и кад се разбацује свим и свачим, уствари је гладан. Ма како био сит, човек је биће гладно истине: он вечно истражује, тражи своје место у животу, и истину која ће га заситити и умирити, тражи одговор на велика питања, ко је он и зашто постоји? Човек је уствари гладан хлеба љубави, срећан је кад осећа и зна да је вољен. У срцу без љубави је мрак, патња, пакао. Зато човек тражи срце које ће га волети, често и на кривим стазама….

„Ко долази мени, сигурно неће огладнети, ко верује у мене, сигурно неће никад ожеднети“, вели Спаситељ. Душа без Бога и вере у Бога празна је, несрећна је. Она је малокрвна. Треба јој живота, снаге, хране. Гладна је истине, љубави, доброте, светости, мира, среће, живота. Христос је све то; Он доноси све то. Он је наша храна, наша снага, наш живот. Треба га само примити и веровати. Треба да ослушнемо глас Божији који и нама данас на свој начин говори, као што је Пророку Илији говорио у виду поветарца, благог ветра.” Закључио је Владика.

На крају се отац Александар захвалио Епископу Лонгину, архијерејском намеснику проти Лунић, оцима Саши Савић и Марку Матић, Ђакону Гогић, Илији и Стефану,  студентима нашег Теолошког факултета.

Све је позвао у салу на банкет, који је одржан по прописима, који важе у Индијани, кад је вирус корона у питању. Овог викенда парохија Светог Саве из Мерилвила одржала је, придржавајући се прописа, традициони Српски фестивал. Преосвећени их је са пратњом посетио, и по ко зна  који пут, био домаћински дочекан.

Молитвама Славног пророка Илије и нашег Светог Саве да Господ поржи да останемо на Његовом путу.

Текст и фото, чтец Стефан Радовић